Изложба фотографија Милоша Јуришића


Бесконачно плаво


24.мај - 7. јуни 2007.
Теразије 26 (зграда у дворишту)


Meђународни културни центар - YUBIN



Незадрживо и несагледиво је уметниково хтење да досегне потпуно остварење свог унутрашњег света. Колико год да је пут прочишћења ликовног израза од реалног до апстрактног познат, много пута виђен, па самим тим и не толико неочекиван, у експерименталном и контемплативном развоју Милоша Јуришића догодила се зачуђујућа метаморфоза. Изненада, али не и заувек , напустивши своју дугогодишњу музу - архитектуру београдских здања - маестро је утонуо у плаветнило зачетка света, пренаталног развоја виђеног очима сопствених снова. Истовремено је у ходу на путу очекиваног завршетка,у бесконачним круговима, метафизички сажео крај и почетак.Тако је указао на суштинско узбудљиво сазнање о блиставо плавој, радошћу окупаној, светлости вечног трајања.

У новом уметниковом циклусу слојеви наслаганог искуства у лутању за катарзом не преплићу се нити се укрштају већ се синтетички кристалишу у несвесном сећању на живот пре живота и свесном проницању у живот после живота.У магличастој тежњи за разрешењем, кругови уоквирују једни друге, покаткад се разлију у четворолисну детелинасту форму, а некада се преливају у зелени дах живота. А онда се симболично распну у крст на путу ка привременом нестајању, излију у нечујну сенку као ехо претходног постојања. Чини се само да је маестро интиутивно вођен онда када је објекат сочива ока и камере постао коцка, ваза, бочица, који већ својом стакластом прозирношћу флуидно одише етеричношћу. Експериментално чудесна игра само у спољном омотачу доживљеног изгледа случајна. Јер, Јуришић понире у дубоко морско плаво дно живота да би се искричавом надом издигао у филозофско васкрснуће новог облика постојања, суштаственог путовања in continuo. Надахнутим сновиђењем и вртоглавим ковитлањем удахнута је вера у сазнање о зачећу и завршетку у екстатичним плавим круговима. Додиром капљица воде - почетка, хтење о вечном трајању избрише слутњу о завршетку.Иако боја суверено влада на најновијим фотографијама Милоша Јуришића она својом чулношћу није потиснула остале елементе. Јединствено модроплава утопила се у геометријску композицију и својим пигментом помогла маестру да наслика оду живота са далеким подсећањем на Успон живота Хиеронимуса Боша.

Адела Магдић Сибер





Недокучиво плаветнило
Ако су рефлексије неба ухваћене у огледалу воде одувек узнемиравале сликаре награђујући тек оне најстрпљивије, АЗУРНЕ фотографије Милоша Јуришића указују се као умирујуће-узнемирујуће баладе кроз које отиче сећање у
Плаветна пространства прапочетка.
Рећи да су хипнотичке, признати да магијом наговештене тишине зову у сан који се не напушта лако сувише је и премало. Из те друге, а задуго примарне акваторијалне димензије, Милош Јуришић као да поручује…и јесте и није, Пало биће Сенка посматрача-призвано пут Неба…

Дипл. инг. арх. Александра Мокрањац

Милош Јуришић


рођен је 1960. године у Београду где живи и ради као фотограф

Изложба: